ОЖИВЉАВАЊЕ ЈЕДНОГ ОД НАЈПЕРСПЕКТIВНИЈИХ
ПРИРОДНИХ
И ТУРИСТИЧKИХ БИСЕРА СРБИЈЕ
Ново време за Стару планину
Тамо, у тим пределима укопаним у нebo, гgе живе љуgи од стотину заната, и где није ветар у шyми него шума у ветру, ближи се крај „бескрајном терету самоће". Према Националном плану за развој туризма, ти простори нетакнуте природе, фасцинантних кањона, bogoпада u река ускоро постати јеgна og најатрактивнијих дестинација планинског
туризма у југоисточној Европи. На иницијативу „Националне ревије" u уз помоћ Дpyгог
програма Paguo Београда, редакције..Књига солидарности", тамо је управо формирана jeднa oд бољих библиотека
у том делу Србије. Пише Брано Станојевић
Како
освојити Стару планину? То је питање
које ти се наметне само од се5е кад станеш пред њу,
онако огромну, наваљену на небо којим плове
облаци као јата прелепих паперјастих птица. Можда прво треба
онако како то она прописује. Да се научиш реду вожње
облака
и киша,
снегова, да научиш да пролазиш кроз ветрове и поред њих. Да знаш када да седиш и liутиш као шумски миш, да не мрдаш док не
протутње магле и оbлаци, меfiаве, да
стрпљиво чекаш бољи час као лисица,
а то чекање не траје предуго, јер време се мења
bрзо, каткад муњевито, као кад се крдо дивљих коња
појави па нестане. Тамо није ветар у шуми, тамо је шума у ветру, све се окреhе и мења као слике у
калеидоскопу у нервозној руци. И када све то научиш, кад
научено почнеш да практиkyјеш, онда си на путу ца и
Планина заволи теbе. Тек тада
можеш да се усудиш да нешто оц те планине
очекујеш. Дотад, не покушавај,
могла bи Планина да те заведе као најлепша девојка, као најлепши сан, да ти отвори врата
тамних вилајета у којима се заувек лута и из koјих се
никада не изlази. Дакле, поштуј Планину, добрим he ти се вратити
На месту бygyheг великоi ски-центра
Диаљи коњи на Стаарој
иланини
Фонтана u риbњак Божиgара Јовановића у Равном
Буију
КАЛНА
У недра Планине улазиш кроз Калну. 3астанеш у ту јед- ну улицу којом се долази и оилази пут Књажевца, Сврљига и Пирота, наравно, и према врховима Старе планине, Црном врху, Мииору, Орловом камену и Светом Николи, једином лревоју на овој планини. Осврнеш се око сеbе, као да можеш да одеш било где иругие до у кафану „Бољи живот".
То је и kyлтно место, и турист биро, и центар за информисање, и место где можеш да наlјеш водиче разних врста, али и топли људски разговор. Нема питања које се не поставља, као ни питања на која се не одговара.Ту упознаш Јову Станковићa и Власту Виденовића, људе од стотину заната, раслих са тим рударским, сада полунапуштеним градиhем.Никако се не мире са самоhом празних зграда, сасвим coлидних, са празним окнима продавница, са оџацима без дима, са људима без посла, са пространом школом која има само тридесетак ђака. Град без младости, град 5ез радости, рекло bи се.А то су ти они љуци који Стару планину познају као свој дом, што им она и јесте. По њима, сваки оbлачак има своје значење, и снага и смер ветра, и евагсо дрво знају, и сваки шумски плод, сваки траг зверке у дивљини, сваки шум и сваки глас. Дружење са њима ти дође као кратки гryрс преживљавања, важан да bи опстао на Планини, да би у њој могао да уживаш без зеbње, bез претпостављања значења знакова природе и без страха од ње.Они те могу упознати са сваком лековитом биљчицом, са сваком печурком у мору печурака, одвести те до сваког извора међу 6ез6рој извора оd којих се рађају Тимок и многе његове притоке, на које разне зверке долазе замршеним путевима планине, легенди, шума и пропланака..Крај њих Бранислав Денчиh, стари просветnи радник заљubљен у kњигу и људе, господског држања, ненаметљив и тих, али још увек спреман
да
прискочи ако се рађа мешто ново, нешто што
обеhава радост и боље дане његовим ђацима, а сада веh и њиховој деци, веh одраслим
молацима и девојкама.
ВРТОВАЦ
Текс Брано Станојевић Слике Владимир Ристић u Драgан Босниh
copyright www.knjazevac.org.yu